3Д штампање се обично постиже коришћењем штампача дигиталних технологија. Често се користи за прављење модела у производњи калупа, индустријским дизајном и другим пољима, а затим се постепено користи у директној производњи неких производа. Већ постоје делови штампани помоћу ове технологије. Технологија има апликације у накиту, обућу, индустријском дизајну, архитектури, инжењерингу и изградњи (АЕЦ), аутомобилу, ваздухопловству, стоматолошкој и медицинској индустрији, образовању, географским информационим системима, грађевинарству и другим областима.
Тренутно 3Д штампарски материјали за штампање укључују легуре кобалта-хромима, нехрђајући челик, индустријски челик, бронзане легуре, легуре титанијума и легуре никла-алуминијума. Међутим, поред добре пластичности, 3Д штампарски метални прах такође мора да испуњава захтеве велике чистоће прашка, мале величине честица, уска дистрибуција величине честица, високе сферне, ниске садржаје кисеоника, добру флуидност и велику густину.